Odgovor Vesiću: Ništa o nama bez nas samih*

IMG_7232

*Tekst je naš odgovor na pisanje Gorana Vesića koji list Politika nije želeo da objavi!

U tekstu objavljenom u Politici dana 11.5.2018. godine, Goran Vesić se, uz osvrt na prvomajska dešavanja u Beogradu, dotakao i organizacije Levi Samit Srbije. Da javnost ne bi sticala saznanja o našoj organizaciji i našem delovanju preko osobe koja nije naš član, a nije ni bila prisutna na prvomajskom protestu, te nije bila svedok dešavanja, moramo reagovati odgovorom i predstaviti se sami. O ostalim organizacijama nećemo govoriti, verujemo da svaka treba da reaguje zasebno i podržaćemo ih u tome.

O našem stavu o prvomajskim dešavanjima Vesić je mogao da se informiše, naše saopštenje je objavljeno i na fejsbuk stranici i na veb-strani organizacije. Ako se nije informisao, ispada dosta neozbiljan, ali ako se jeste informisao, pa je i pored toga rešio da paušalno etiketira našu organizaciju i članstvo, to je čista zla namera. Skloni smo da tumačimo da je u pitanju drugo. Šta je Levi Samit Srbije može saznati svako ko odvoji malo vremena da obavi internet pretragu. A ko smo mi, članovi i članice?

Mi nismo nekakvi vesići koji pišu program jednoj stranci, a kad ta stranka izgubi vlast, trče u zagrljaj dojučerašnjih političkih protivnika, niti smo vlasnici stanova na bugarskom primorju. Isto tako nemamo ofšor firme, o nama nema ničega u Rajskim papirima, nemamo ni kofere ni banane, za razliku od nekih iz ove vlasti. Mi nismo došli na radnički skup sa namerom da izazivamo nerede i haos. Ali smo morali da reagujemo kada smo videli da je “finansista”, pardon, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja došao – ne da bismo napravili haos i nered, već da bismo postavili legitimna pitanja čoveku, samo jednom u nizu, koji je direktno odgovoran za propadanje preduzeća, male plate, antiradničku politiku koja se sprovodi. Njemu nije bilo mesto na sindikalnom skupu, isto kao što nasilniku nije mesto u sigurnoj kući.

Mi smo oni koji će postavljati pitanja, ma koliko ona bila neprijatna. Kao što smo ih i postavljali “finansisti” Đorđeviću. Ako želi da bude ministar, treba da bude sposoban da istrpi neprijatna pitanja, od kojih su neka glasila: Gde su naša preduzeća? Šta je sa Gošom, Drekslmajerom, Geoksom, Jurom? Naši članovi i članice su vikali “Pelene! Pelene!” aludirajući na pojavu da radnice i radnici moraju da nose pelene na radnom mestu jer ne smeju da idu u toalet tokom radnog vremena. Šta je sa ženama koje dobijaju otkaze ako zatrudne? Šta je sa onima koji se ubijaju zbog politika koje sprovode Đorđević i nadređeni mu? Kolika ti je plata Đorđeviću? Jel’ može da se živi sa 20 hiljada? Ako ne može da istrpi neprijatna pitanja, promašio je karijeru. Ko da odgovori na ova pitanja ako ne on? Nije nam žao ako smo bili neprijatni. Žao nam je što nismo postavljali još neprijatnija pitanja, za koja verujemo da će biti prilike da budu postavljena celokupnoj garnituri, ne samo Đorđeviću.

Mi smo oni koji nećemo da ustuknemo. Oni koji će glasno reći da su stvari onakve kakve su. Mi smo oni koji se neće učlanjivati u partije da bismo dobili posao. Niti ćemo glasati ili podržati “manje zlo”, bio to Tadić koji nije hteo da napusti fotelju ni po koju cenu, Šutanovac poznat po poljoprivrednom zemljištu na Vračaru, Čeda “Fidelinka” Jovanović, Saša Janković koji nema program osim parole “pravna država”, Vuk Jeremić koji bi da bude novi DSS ili nesrećni Saša Radulović sa još nesrećnijim Dverima.

Naši članovi i članice su radnici i radnice, neki od kojih su na svojoj koži imali priliku da osete šta znači restruktuiranje, privatizacija, štednja i stečaj. Naši članovi i članice su i studenti i studentkinje koji sutra treba da izađu na tržište rada, ali neće moći da se zaposle, jer nisu članovi tj. članice stranaka na vlasti. Naše članice su žene koje ne žele da dobiju otkaz ako zatrudne, ne žele da za isti posao dobijaju manju platu od kolega i ne žele da budu žrtve seksualnog uznemiravanja. Ima među nama i onih koji su na tržištu rada više od decenije, pa i pored toga, i pored obavljanja raznih delatnosti, nemaju ni jedan dan radnog staža. Ima i onih za koje iskreno ni sami ne znamo kako uspevaju da prežive.

Istina, skupljali smo se i išli u druge gradove da podržimo razne proteste na lokalu. Razlika je u tome, što je svako ko je sa nama išao na te proteste van Beograda išao svojevoljno. Niko nije išao po direktivi ili za dnevnicu – to je razlika između ljudi koji u nešto veruju i botova i sendvičara. Ali ni ti koji su išli za dnevnicu nisu oni koji su krivi, niti je na nama da o njima sudimo. Oni koji jedva imaju za koru hleba, svašta će učiniti da obezbede barem paštetu, da ta kora ne bude baš bezukusna, naročito ako imaju decu. Mi smo oni koji ne osuđuju takve ljude. Mi osuđujemo one koji su ih u takav bezizlazan položaj doveli, a onda ih zloupotrebili.

Nas ne zanima koliko je miliona ili milijardi stranih investicija ušlo u Srbiju ako većina ljudi od njih ne može pristojno živeti, ili ako moramo da nosimo pelene na radnom mestu jer ne smemo u toalet. Nas ne može zavarati statistika koja zamazuje oči prosečnom platom koju nema više od 80 procenata stanovništva. Ono što nas zanima je koliko je para potrebno za život u Srbiji. Zato smo nosili transparente sa brojkom 101.120. To je iznos plate koja podmiruje osnovne potrebe i minimum dostojanstvenog života danas, bez luksuza, ali da se ne sastavlja kraj s krajem, sa mogućnošću da se malo uštedi za vanredne situacije. To je iznos koji 90 procenata stanovništva u Srbiji može samo da sanja.

Možda ste primetili da u ovom odgovoru često koristimo prvo lice množine. Upravo se o tome i radi. Mi govorimo o nama, ne samo o članicama i članovima LSS-a. Govorimo o nama koji ovde živimo tj. pokušavamo da živimo od svog rada. A šta mi hoćemo? Mi hoćemo da život u kome se ne sastavlja kraj s krajem više ne bude san. I istina je, želimo da vidimo leđa svima koji su učestvovali u vlasti u poslednjih 30 godina. A to najviše važi za one koji ni u šta ne veruju osim u vlast pa preleću iz stranke u stranku kad god se vlast promeni.

U ime Levog Samita Srbije
Matija Jovanović