Kako do obrazovanja sa minimalcem?

polovni udzbenici

Nova školska godina je pred vratima i veliki broj roditelja sklapa kraj sa krajem kako bi skupili pare za kupovinu udžbenika deci. Kažu da je školovanje besplatno, ali brojevi govore suprotno.

Kako izgleda nabavka udžbenika radnicima koji imaju minimalne zarade, koje su u julu ove godine iznosile 25.168 dinara za 176 radnih sati?

Sve više ljudi se pita kako da uopšte školuju svoju decu. Pozajmljuje se, odriče se mesa, voća, ne plaća se stanarina na vreme, švercuje se po prevozu, krpi se. Uglavnom, ljudi se dovijaju da prežive. A obrazovanje dece stoji na samom vrhu liste prioriteta roditelja.

Ako minimalna zarada bude povećana sa 143 dinara na 157, kako se sve više spekuliše po medijima, neto minimalna zarada za jul bi iznosila 27.632 dinara.

Trebalo bi imati u vidu da svaka osnovna škola može da bira izdavačku kuću od koje će da naruči udžbenike, pa tako, primera radi, obrenovačka OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ udžbenike naručuje od izdavačke kuće Klett. Ova osnovna škola, koju pohađa oko 1.500 dece, odnosno oko trećina osnovaca na teritoriji opštine Obrenovac, nije jedina u Srbiji koja naručuje knjige od ove privatne izdavačke kuće koja posluje u 15 država sveta.

U cenu udžbenika za VII razred su uključeni i Eduardo kompleti za računarski interfejs, koji su predviđeni uz predmet tehničko i informatičko obrazovanje. Samo ovaj komplet košta 37.600 dinara. Kako da učenici čiji roditelji primaju minimalnu zaradu sebi priušte ovakve komplete? Ovo je svota novca koju će teško izdvojiti i roditelji sa većim primanjima od minimalca. Ukratko, siromašnija deca ostaju uskraćena u odnosu na vršnjake iz bogatijih porodica.

Zašto su Eduardo kompleti toliko skupi i zašto se pretpostavlja da učenici čiji su roditelji na minimalcu manje vrede za ovo društvo, pa bi ih trebalo ostaviti bez neophodnih znanja? Zašto nemamo javno preduzeće koje može ponuditi kvalitetne, a jeftinije udžbenike i nastavna sredstva? To su pitanja za sve vlasti od raspada Jugoslavije pa do danas.

Svaka progresivna vlast bi obezbedila mogućnost da ljudi kupe sve neophodne udžbenike i pomoćna nastavna sredstva. Ipak, već dugo nemamo takvu vlast, već samo one koje se dovijaju kako da iz našeg rada iscede još koji procenat profita.

Da ne ulazimo dublje u strukturu minimalne potrošačke korpe, lako je zaključiti da je u mesecu kada se vrši nabavka udžbenika, radnička porodica na minimalcu primorana da pozajmi novac za nabavku udžbenika. Da li je to obrazovanje za 21. vek o kojem vlasti trube toliko? Mi smatramo da nije. Kao što ni obrazovanje nije besplatno. A moralo bi da bude i moralo bi da bude jednako dostupno svima bez obzira na socijalni ili imovinski status.

Ovih dana kada prosvetni sindikati ponovo stupaju u protest za bolje uslove rada i veće plate, treba ih podržati, ali ih treba podsetiti da i oni moraju podržati borbu za veći minimalac, kao i za kvalitetno i dostuno obrazovanje za sve.

Biljana Ilić